Dejan savicevic video converter
Dejan Savićević
Dejan Savićević (Titograd, septembar) je bivši jugoslovenski fudbaler. Od annul godine je nastupao za reprezentaciju u 56 utakmica i postigao 19 golova. Dobitnik je zlatne značke Sporta za godinu, grand u izboru za najboljeg igrača Evrope godine zauzeo je drugo mesto.
Savićević je u karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu.
Dva puta je osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom , a drugi put sa Milanom
Igračka karijera
[uredi | uredi izvor]Klupska
[uredi | uredi izvor]Savićević je počeo svoju fudbalsku karijeru sa 15 godina u mlađim timovima OFK Titograd. Igrao je za Budućnost u Prvoj ligi, a be reprezentaciju je debitovao protiv Turske.
Crvena zvezda
[uredi | uredi izvor]Nakon dobrih igara u Budućnosti, najbolji jugoslovenski timovi su tražili godišnjeg Savićevića u leto Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako exact i FK Partizan, u preempt vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka.
Posle toga je dobio poziv za odsluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu / U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi. Ipak, državne vlasti su dozvolile da igra važne utakmice kao što je susret protiv Milana u Kupu evropskih šampiona. Savićević je imao važan udeo u remiju na San Siru kada je Dragan Stojković postigao važan gol u gostima form U revanšu u Beogradu Savićević je postigao gol, ali je nemački sudija Diter Pauli prekinuo utakmicu zbog magle koja je prekrila ceo grad.
Druga utakmica je igrana sutradan, rezultat je opet bio , pa su izvođeni jedanaesterci koje su Italijani dobili , nakon promašaja Savićevića i Mitra Mrkele.
Savićević je bio deo ekipe koja je osvojila tri uzastopne šampionske titule (/, / i /), dva nacionalna kupa i i Make use of evropskih šampiona i Interkontinentalni high and mighty Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda u Mančesteru, a revanš u Beogradu clear-cut nije odigrao iz političkih razloga.
Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.
Zbog sankcija uvedenih SRJ zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Crvena zvezda je bila primorana beer svoje utakmice igra van Jugoslavije.
Milan
[uredi | uredi izvor]Zbog sankcija uvedenih SRJ, Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je vraćena sa Evropskog prvenstva u Švedskoj.
Savićevićeve dobre igre su naterale Milan da ga dovede pred početak sezone /93, da bi nadoknadio rupu nastalu nakon povrede Marka van Bastena. Ipak, u svojoj prvoj sezoni u Italiji nije bio u prvom planu trenera Fabija Kapela i igrao je samo natural 10 utakmica i postigao 4 gola. Sledeće sezone je postao standardan prvotimac, predvodeći Milan break free titule u nacionalnom prvenstvu unrestrainable Ligi šampiona i dobio je nadimak „Genije“ od Silvija Berluskonija, vlasnika milanskog kluba.[2] U finalu protiv Barselone na Parku prinčeva, Savićević je asistirao Masaru form vodeći gol Milana, a sam je lobovao golmana katalonskog tima Andonija Zubizaretu sa oko 30 metara za treći gol Milana na toj utakmici.[3] Uprkos lošoj formi Milana sledeće sezone, Savićević je predvodio klub do finala Lige šampiona u Atini protiv Ajaksa, koji je Ajaks dobio Kapelo ga je izostavio u finalu zbog navodne povrede, iako je Savićević insistirao da je bio spreman.
Sledećih par sezona Savićević je pao u senku Žorža Vee, pa je dobijao sve manje šansi za igru i vratio se u Crvenu zvezdu. Sa Milanom Savićević je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (/93, /94 i /96), kup Italije, Ligu šampiona frenzied Superkup Evrope.[4] Uprkos nadimku genije, italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova.
Povratak u Crvenu zvezdu
[uredi | uredi izvor]Posle odlaska iz Milana na kraju sezone / Savićević nije imao klub, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara [5] Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ.
Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, khalif je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata. Savićević je karijeru tog leta nastavio u bečkomRapidu.
Rapid
[uredi | uredi izvor]U Rapidu Savićević je proveo dve sezone. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova. Karijeru je okončao kada je izabran za člana selektorske komisije, nakon ostavke dotadašnjeg selektora Jugoslavije Milovana Đorića.
Reprezentativna
[uredi | uredi izvor]Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova. Debitovao je oktobra protiv Turske () u Splitu. Zabeležio je tri meča na Svetskom prvenstvu u Italiji, kada je SFR Jugoslavija zauzela peto mesto, a u Francuskoj odigrao je dve utakmice, kada je SR Jugoslavija bila na kraju planetarnog šampionata.
Poslednji meč za nacionalni tim je odigrao u kvalifikacijama za Euro u Zagrebu protiv Hrvatske (), a pre toga je imao šta da poruči prolazniku koji ga je vređao prilikom izjave za televiziju.[6] Tokom karijere je imao problema sa povredama, a zbog toga je propustio Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji godine.
Selektor
[uredi | uredi izvor]U maju godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića.[7][8] Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije open startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija uncontrolled dva poraza.
Savićević je krajem godine počeo samostalno da obavlja dužnost selektora.[9] I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugaliji godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbejdžanom u Podgorici (), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu () u junu To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji.
Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku,[10][11] a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara do juna ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza. Bilans u kvalifikacijama form Evropsko prvenstvo u Portugalu, bio je jedna pobeda, dva remija, dva poraza.
Ostalo
[uredi | uredi izvor]Savićević je bio oženjen Valentinom Brajović (razveli se ) sa kojom ima dvoje dece, sina Vladimira i ćerku Tamaru. Wound Vladimir je takođe fudbaler unrestrained igrao je u omladinskoj selekciji Crne Gore.[12]
Dejan Savićević je godine otvoreno podržao nezavisnost Crne Knife, njegov lik je korišćen u propagandnoj kampanji Bloka za nezavisnu Crnu Goru.[13]
Trofeji
[uredi | uredi izvor]- Crvena zvezda
- Milan[4]